HR - Ljudski Resursi - Srbija

Bolesni od posla

U modernom, urbanom društvu postalo je sasvim uobičajeno da na poslu provodimo veći deo dana, ponekad čak i ceo, a u ekstremnim slučajevima radno vreme se ne završava ni kada konačno odemo kući.

Sve je češći slučaj da opterećeni obavezama, pod uticajem svakodnevnog stresa, bukvalno sagorimo. Ova bolest savremenog društva naziva se burnout sindrom.

– „Burnout“ sindrom je skup simptoma nastalih u situaciji prolongiranog stresa na radnom mestu koje karakteriše emocionalno iscrpljenje, fenomen depersonalizacije i osećaj profesionalne nekompetentnosti – kaže dr Snežana Kecojević-Miljević, psihijatar u Psihijatrijskoj bolnici “Dr Dragiša Mišović”.

Fenomen

Fenomen je opisan sedamdesetih godina prošlog veka kao pojava specifično vezana za medicinsko osoblje koje je radilo sa psihijatrijskim bolesnicima, da bi se uskoro koncept proširio na druge medicinske i negujuće delatnosti, odnosno na sestre, lekare kao i na profesionalce čija priroda posla uključuje intenzivne kontakte, a to su psiholozi, socijalni radnici, pedagozi, defektolozi i prosvetni radnici. Danas možemo reći da gotovo i nema zanimanja koje nije pogođeno „burnout“ sindromom, za šta su uglavnom odgovorni proširi­vanje radnih obaveza i zadataka, njihovo uslo­žnjavanje, uvećanje broja radnih sati, dopunski rad, napredovanje tehnologije, novi stilovi mena­džmenta, veća odgovornost, veštine i kompetentnost koji se očekuju od zaposlenih.

Kako kaže doktorka Kecojević-Miljević, iako nema zvaničnu psihijatrijsku dijagnozu, „burnout“ sindrom ima jasnu patogenezu, a to je prolongiran stres u specifičnom radnom okruženju.

Poslednjih godina akcenat se stavlja i na preventivno bavljenje ovim fenomenom što čine uglavnom velike inostrane kompanije. One sprovode izvesne programe radi prevencije „burnouta“ među zaposlenima.

Simptomi

– Simptomi na koje se pacijent najčešće žali su osećaj hroničnog umora i iscrpljenosti, utisak da se osoba promenila, da „ne može samu sebe da prepozna”, najčešće zbog impulsivnih reakcija ili ciničnog odnosa kako prema klijentima, tako i prema kolegama, potom utisak profesionalne nekompetentnosti, da nije dorasla radnim zadacima i očekivanjima poslodavca, često se izoluje, pravi površne i uzdržane kontakte koji se baziraju na šturoj komunikaciji – priča sagovornica.

Kako dodaje, fizički simptomi koji često prate emocionalne vezani su za poremećaje različitih organskih sistema. U situaciji hroničnog stresa dolazi do povećane funkcije nadbubrežnih žlezda, te preteranog oslobađanja hormona stresa, a to su adrenalin, noradrenalin i kortizol koji dovode do takozvanog adrenalnog „burnouta“ koji se manifestuje osećanjem zamora, depresije, padom krvnog pritiska, potrebom za ugljenim hidratima ili, pak, povećanjem soli u hrani, preteranom žeđi i slično. Ovakva vrsta stresa odgovorna je i za kardiovaskularne poremećaje tipa srčanih aritmija, hipertenzije, anginoznih tegoba, kao i za pad imunog sistema koji je praćen infekcijama disajnih puteva, pogoršanjem hroničnih bolesti, na primer, astme.

– „Burnout“ sindrom je često udružen s drugim psihičkim porem­ećajima, najčešće depresijom i anksioznim poremećajima. Ovo stanje podjednako pogađa zaposlene oba pola, ali su to najviše mlađe osobe, najčešće nedavno zaposlene, po pravilu višeg ili visokog obrazovanja i sa malo radnog iskustva, entuzija­stične, odgovorne, perfekcionističkih odlika, samokritične, sklone da precenjuju značaj svojih grešaka ili propusta. Dakle, u pitanju je profesionalno najpotentnija, najproduktivnija i najodgovornija radna grupa – ističe doktorka Kecojević-Miljević.

Prevencija i lečenje

Naša sagovornica ukazuje na to da su kod nas najugroženije institucije zdravstvo, sudstvo i prosveta. Radno mesto i način organizacije rada posebno visokorizičnih kategorija profesionalaca treba osmisliti, kreirati i dizajnirati u pravcu prevencije „burnouta“ ili svođenja na najmanji mogući rizik.

Na kolektivnom planu treba prilagoditi uslove rada i radno okruženje, organizovati redovne lekarske preglede, davati savete mlađim kolegama, organizovati timski rad, slobodne aktivnosti zaposlenih izvan radnog mesta, obezbediti edukaciju o zdravom životnom stilu i treba izbegavati perfekcionistički stav prema radnim obavezama.

Na individualnom planu važna je promena „životne filozofije“. Pojedinac mora da prestane da kritikuje samog sebe, treba da promeni preterano strog odnos prema radnim obavezama, a posebno krut i autoritativni odnos prema drugima, što je i prihvatanje sopstvene nesavršenosti, mogućnosti da se pogreši, kao i granica vlastitih kapaciteta.

Pomoć lekara

– Svedoci smo da se osobe pogođene „burnout“ sindromom sve češće obraćaju za pomoć, bilo zbog sopstvenih uvida ili zbog voljnosti da poslušaju savet okoline, najčešće porodice. Veliki udeo u tome igra edukacija putem medija, štampe, kao i interneta koja pomaže da pacijent prepozna simptome i odluči da potraži profesionalnu pomoć. Sebi možete pomoći odmorom, promenom radnog mesta, uvođenjem rekreacije, dijetom, prestankom pušenja. Ali obavezno treba da se konsultujete sa specijalistom koji će vam pomoći određenom savetodavnom terapijom da biste korigovali ponašanje i, ukoliko je neophodno, da vam prepiše odgovarajuće lekove – objašnjava doktorka Kecojević-Miljević.